Ми сви већ знамо и учили су нас други о томе, да је Св. Сава спаљен на Врачару. На ком баш месту тачно не би се могло рећи али ће по својој прилици бити тамо где је сад савиначка капела. Доказ да је ту спаљен је то: што су наши попови већ купили око тога места себи имања, очекујући да ће се тамо подићи саборна црква, богословија и митрополија, те да ће тим имањима дупло скочити цена.
Јест, али сад настаје питање; припада ли Св. Сава као архиепископ српске цркве нама свима или не припада; да ли смо ми сви Срби православне вере једнаки пред Светим Савом или нисмо и да ли нас он као један српски светац сматра све подједнако као чеда српске државе или не? Јер, ако му сви припадамо, ако смо сви пред њим једнаки и ако смо сви чеда, онда није право да он само једнима диже цене имањима а другима не. Он је требао, као један светац, да буде једнак према свима нама и да да себе спалити на неколико места у Београду а не само на једно па и то једно не зна се поуздано где је.
Ето, молим вас, таман је неколико попова од своје крваве зараде, купило имања тамо где ће се на спалишту Савином подићи Богословија, Митрополија, Саборна црква и пијаца и то више зато купише тамо имања да би се налазили што ближе праху свечевом а дигоше се Палилулци и нађоше историчара те почеше доказивати да је Св. Сава спаљен У Палилули.
И да видите они располажу лепим историјским доказима. Ево их:
- У Палилули је и данас гробље;
- Батал-џамија је у ствари Врачар. То се види и из тога што се Палилула, као таква, ни у каквој царској повељи не помиње;
- Оне чувене битке које смо ми водили као дорћолци, палилулци и врачарци извесно су остатци каквог историјског антагонизма измеђ ових појединих нација. И у тим приликама врачарци и палилулци ишли су увек заједно против дорћолаца под предвођењем Милоша шлосера. Значи дакле да су палилулци инстиктивно осећали да они нису никаква посебна народност и да су некад, у преисторијско доба и они припадали племену врачараца или, другим речима да се име Врачар преткрало и на Палилулу;
- И у Палилули има људи који имају своја имања, па је право да и тим имањима скочи цена на рачун Св. Саве.
Као што видите, разлози са свим оправдани и довољно историјски и јаки. Под таквим разлозима морао је и одбор за зидање катедрале да застане и одустане се од свечаности полагања темеља, док се историјски не докаже где је Св. Сава спаљен.
Па бар да је остало на том сукобу измеђ Палилуле и Врачара али — сад се појављује са својим претензијама и Дорћол и већ се нашао историк — то је бар код нас лако наћи — који ће уговорити да је Св. Сава спаљен на Дорћолу и то баш на ономе Гушиноме плацу.
Тај историк већ прибира податке зато и колико сам чуо, до сад већ располаже овим подацима:
- И на Дорћолу имају људи имања којима треба да скочи цена;
- Дорћол је једино историско место у Београду а пошто је спаљивање Св. Саве историјски догађај, то се свакојако морало на Дорћолу десити;
- Да је Дорћол историјски крај, казује нам свака историја Срба. Ту се развијао живот за време Стевана Високог, ту су и данас развалине принца Јевђенија, које се само зато више не распознају што око њих постоје још пуно дорћолских развалина;
- На Дорћолу је сад скоро Пинто Алмузлино подигао двокатну кућу и он се куне у своје очи, да у његовој породици постоји традиција да је Св. Сава на Дорћолу спаљен.
Ја не знам како ће Дорћолци са својим претензијама проћи али чујем да је сад и Савамала расписала стечај којим се тражи један историк који би доказао да је Св. Сава у Савамали спаљен.