Сунце је грануло, раскаљужило, отопило земљину кору и све што је зима прикривала опет се појавило. Појавио се на пример опет ревматизам који се за време зиме био притајио, и пролеће већ мирише на љубичице и на шпиритус и канфор.
Пензионери у „Касини“ већ пипају један дугом колена и туже се:
„Ево, молим те, мети руку овде… осећаш ли? И ко ће сад ту да му ухвати крај. Лањске године је севало доле у чланку, сад опет у колену, а претпрошле зиме севала ми је цела страна.“
„Море, све се то да поднети. Истрљаш се, па спаваш, али кукови, мени се ове године појавило севање у куковима; идем раскорак као да сам целе зиме јахао коње, и правио сам се као да хоћу да водим кокоњеште.“
„Мислиш ли ти ове године опет у Врњце?“
„Па… видећу далеко је, али тек, време би било да се већ помишља. Мораћу.“
А нису само пензионари који уз кафу већ воде реч о бањама и ако је бањска сезона далеко. На бање још сад, одмах са освитком пролећа, мисле већ подједнако и пензионари и жене.
Измеђ њих и пензионара има једна разлика и има једна сличност у болестима које се сад с пролећа појављују. Пензионаре доиста жига и одиста осећају севање а жене то често и измисле — ето то је разлика а сличност је у томе што и пензионари и жене сваког пролећа на другом месту осећају севање, један пут у чланку други пут у коленима а трећи пут у куковима, само што то код пензионера долази отуда што ревматизам путује а код жена долази отуда што често забораве где су се прошле године жалиле да их је болело.
И, онда, код жена то има и своју скалу, зависи од бање у коју се намерава ићи. Ево од прилике те скале којом се служе жене у разговору са мужем:
Врњачка бања
Првог пролећњог дана: Баш ми се не мили ово пролеће. Цео му се свет радује али јадна ми моја радост кад већ осећам севање.
У половини пролећа: Ја не знам шта ми ти саветујеш, да ли да зовнем лекара. Знаш ли ти да се ово више не може издржати. Гледам те како ти слатко спаваш а ја се, кукавица, превијам по целу ноћ од севања.
Почетком лета: Ово се више не може издржати, ја ћу да полудим од болова. Ово су нечувене муке. Ево звала сам и доктора па ништа. Не помаже ту ни доктор кад ме је Бог тако осудио са се целога живота мучим.
Петнаест дана пред отварање бањске сезоне: Ја те молим, узми револвер па ме уби. Како можеш да ме гледаш овако како се мучим.
И разуме се, после овако очајних изјава долази меница, паковање и тужан опроштај на станици.
Са свим је друга скала, ако треба ићи у коју страну бању. Ево је:
Мариен бад
Првог пролећног дана: Како сам се радовала да један пут отопли али сам се канда на своју несрећу радовала. Замисли, опет осећам несвестицу и грчеве у стомаку.
У половини пролећа: Немој се љутити што си данас остао без ручка. Нисам се макла из кревета. Цело пре подне имала сам несвестицу. Долазио је и лекар и казао ми је: „Сам Бог нека вам помогне!“
Почетком лета: (Не говори ништа, три дана лежи у кревету и обвија главу хладним крпама. Муж доноси јело из кафане и сам себи намешта кревет).
Петнаест дана пред отварање бањске сезоне: (Расплетене косе, уплакана, на њој доња сукња сва исцепана) Не гледај ме каква сам и не питај ништа! Ово је да се излуди, знаш ли ти да сам све на себи кидала одело од грчева. Немој да се љутиш ал ћу ја да зађем по кућама да просим, оћу да просим грош по грош док не напросим колико ми треба за бању. Ја овако не могу више, или ћу се лечити или ћу скочити са штека.
И разуме се, после овако очајних изјава долази меница, паковање и тужни опроштај на станици.
*
Сунце је већ грануло, раскаљужило се, отопило земљину кору. Настали су први пролећњи дани. Опомињем жене да већ онако издалека проговоре мужевима оно што по овој скали ваља рећи првог пролећњег дана.