Код нас се у Београду од двадесет година на овамо непрестано нешто мери, копа, раскопава, насипа, спушта калдрма па опет диже и… једнако се ради а тај рад, тамо у општини, зове се званичним језиком: час регулација, час нивелација а час канализација. И као што видите, за ових двадесет година копања ми нити смо регулисани, нити нивелисани нити каналисани.
Мој комшија, газда Пера, назидао је пре неких десетак година једну кућицу која је тада била с лица и равна с улицом. Не прође мало а ја видо ту кућу у рупи, не прође још мало, а тек, видим комшијина кућа на врх једног брда, прође за тим још година две а тек, његова кућа није више на улици него дубоко у једној авлији а кад прође још једна година а његова кућа избила на другу са свим супротну улицу. Изгледа, Боже ме прости, као да смо ми још пре американаца измислили куће на точковима, па општина само доведе своје ватрогасне коње, упрегне их и извуче куће на брдо или је свуче у рупу, или одвуче у авлију или извуче на улицу. То тако изгледа, али није тако.
Ево како то бива:
Ви на пример назидате кућу на линији коју вам је општина дала и, чим сте је назидали и примили од мајстора кључеве а ви тек једно јутро видите, изашао општински инжињер, стао на раскршће, стоварио неке алате, забо неке шарене мотке, развукао кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мери. Мери он тако од јутра до мрака па забоде овде онде неке кочиће и нестане га.
Прође за тим три или четири месеца па онда једно јутро дође други инжињер, повади оне кочиће забодене овде и онде; мери, мери, мери и забада нове кочиће на сасвим другим местима. Кад прође и трећи три месеца, дође трећи инжињер, повади све друге кочиће и побаца их, мери од јутра до мрака и забоде нове кочиће на сасвим нова места.
Тада већ падне снег и неколико месеци не појављују се инжињери. А кад гране пролеће, нема више ни оних кочића али се зато једног јутра појаве људи са неким колицима и почну да наносе земљу. Носе они тако земљу, носе, носе, и насипају улицу. Прво, као оно први снег, заспу тротоаре и олуке; за тим опет дође један човек са метарском пантљиком, премери нешто и сутра дан се појави двогубо више колица и сад већ стану насипати улицу, као кад снег преко колена падне. Заспу темељ па онда затворе вам подрумске прозоре па онда ударе насип све до сокла. Тад дођу калдрмџије и покалдрмишу све то а ваша кућа, онако красна кућа, постане сад мала, ниска кућица, једва три метра над земљом. Питате за објашњење и каже вам се:
„То је нивелација.“
Хукнете, дунете, па се одмах помирите са судбином. Ударите у оправку; попнете улазак за један метар, издигнете прозоре; отворите нове подрумске прозоре и окрпите кућу како већ можете и живите у њој мирно и задовољно годину дана.
А кад та година прође, појаве се опет на раскршћу општински инжињери, стоварили неке алате, заболи неке шарене мотке, развукли кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мере. Мере тако од јутра до мрака и заболи овде и онде неке кочиће. После дошли други и повадили те кочиће а заболи нове и тако изређало их се неколико и свако од њих један другом вади кочиће а боде све нове. Па кад оних последњих нестане, кад их поваде деца и направе од њих клисове, тада се једног јутра појаве они људи са колицима и почну копати и односити земљу. Носе они земљу носе, а ваша се кућа постепено уздиже. Најпре се појаве стари подрумски прозори, па онда стари тротоар, па копање иде све ниже и ниже, па се тек појави темељ го голцат, те вам кућа изгледа као кад човек остане потпуно обучен а само панталоне скине, па онда не остају људи с колицима ни при томе само, терају они и даље, копају, копају, копају и даље, копају под темељом и остављају брежуљак на који ће се ваша кућа успети, и ваша кућа пење се, пење се те једног дана осване на врх неког брда као соколово гнездо или још боље као турске карауле по друмовима. Питате за објашњење и опет вам се каже:
„То је нивелација.“
Хукнете, дунете па опет се помирите са судбином. Ударите у оправку, спуштате улазак за три метра, од бившег подрума правите сутерен и то хох сутерен, ударите и камене сокле јер вам је прва нивелација овлажила кућу и окрпите кућу како већ можете и живите у њој мирно и задовољно пуну годину дана.
А кад и та година прође, појаве се на раскршћу опет општински инжињери, донесу оне исте алате, забоду оне исте мотке, развуку кроз целу улицу метарску пантљику и нешто мере. Мере тако од јутра до мрака и забадају кочиће. Кад нестане тих кочића дођу нови инжињери; мере, мере, мере и забоду нове кочиће на са свим друга места. Дођу трећи па поваде те кочиће и забоду нове и најзад дођу четврти па поваде ове и забоду сасвим нове. Тада вам се саопшти, да ваша кућа није више на улици, да улица сад иде другим правцем према коме ће ваша кућа остати у авлији; да ви добијате пред кућом толико и толико метара плаца и да сте дужни у том и том року оградити га. Питате за објашњење и каже вам се:
„То је регулација.“
Ви шта ћете, хукнете, прежалите што вам је кућа коју сте ви зидали с лица, није сад више с лица, купите даске и оградите плот и живите у вашој кући из авлије мирно и задовољно пуну годину дана.
А кад та година прође, појаве се на раскршћу опет општински инжињери и већ… метарска пантљика… шарена мотка… кочићи… кочићи… кочићи… на крају крајева вама се саопшти, да вам се плац одузима, да ваша кућа излази опет на улицу и не само што излази на улицу, него од саме куће има да се одузму две предње собе с лица, тако да вам остаје кујна, нужник и вешерница. Питате за објашњење и каже вам се:
„То је регулација.“
Шта ћете, помирите се, од кујне направите салу, од нужника канцеларију, од вешернице собу за спавање; дозидате тамо позади још где што и тако опет лепо и мирно наместите, те слатко проживите годину дана.
Али после годину дана… шарена мотка… кочићи… метарска пантљика… кочићи… опет кочићи… опет кочићи и вама се саопшти да се ова улица у коју гледа ваша кућа са свим затвори и да ви добијате као авлију припадајући део улице али зато улица која иде за леђима ваше досадање авлије пролази сад са свим поред ваше куће, тако да сад ваша кућа својим леђима, односно нужником, вешерницом и кујном гледа на ону другу улицу. Питате за објашњење и каже вам се:
„То је регулација.“
Ето тако то иде код нас у Београду годинама и то се зове: регулација и нивелација али, сад настаје треће чудо а то је: канализација.
До сад су инжењери баратали око кућа и по улицама али, јаој нама, кад се сад завуку под кућама нашим, па тамо стану забадати кочиће.
Видите како је то добра ствар немати кућу у Београду. Многи од вас на то није ни мислио али ја јесам боме и не само да је немам, него ћу се тешко и решити за живота да је — стечем.