Добијам силна писма, потписана и непотписана, нерачунајући она која ми се преко новина упућују. Ја морам с времена на време овако кроз моју рубрику да одговарам свима добрим људима и лепим женама које ми се обраћају. Одговорио бих ја и преко поште, али немам поверења. Истина се наша београдска пошта у последње време реформисала, на ново се офарбала и сваки чиновник добио је нов новцат кавез, али ја мислим да би управа београдске поште већу реформу извела да је префарбала саме чиновнике, чиме би постигла да они, чиновници, из ових поштанских не иду у државне кавезе, као што то често бива.
У осталом, како је да је, тек ја немам поверења у нашу пошту и онима којима дугујем одговором, одговорићу кроз моју рубрику. А стојим на расположењу свима мојим читаоцима са саветима и упуствима, онако као др Штрент кроз „Мали журнал“.
⁂
Д. Ј. Шабац — Јављате ми да је по Шапцу пуко глас да се ја са оним ханумама налазим у околини Шапца. И то сте ми тако одлучно у писму тврдили да сам и сам у једном моменту посумњао да ли сам ја тамо или овде. Да би се уверио, отрчао сам кући да видим хоће ли моја жена приметити да сам ја овде, једном сам детету опалио шамар да видим хоће ли оно приметити да сам ја овде, но осим тих ситница ја сам учинио и једну крупну пробу. Пошао сам једном улицом којом већ годинама не пролазим а у којој станују моји кредитори; да видим хоће ли они приметити да сам ја овде. И да видите — приметили су. Према томе ја нисам могао бити у Шапцу. Иако је Шабац сасвим успут кад се пође из Београда за Париз ипак ми нисмо ударили тим путем већ смо ишли заобилазним путем преко Пеште и Беча.
Други пут ћу ударити на Шабац кад већ ви велите да би ме тамо тако усрдно дочекали.
*
Ђ. П. Ниш — Ради сте да знате хоће ли збиља у овом царинском рату да се сведу чиновничке плате на половину. Хоће да боме, све, све ће се свести на половину. Примаћемо пола плате, плаћаћемо пола порезе, кафеџије ће давати пола порције место целе и у опште све, све ће се свести на половину. И сад настаје питање шта ћемо с оним што је сад већ половина н. пр. наша лепа половина. Пошто је наша лепа половина сад већ, без царинског рата, половина, остало би да се она сведе на четвртину. И заиста, ако ми мужеви успемо да наше лепе половине, или бар њихове прохтеве и жеље, сведемо на четвртину, онда ћемо верујте, моћи дас истрајемо у царинском рату са Аустријом.
*
Г-ђици Т. В. Београд — Питате ме хоћу ли на забаву „Малог позоришта“ доћи костимиран јер сте радознали какав би костим био Бен-Акибов. Доћи ћу, доћи ћу костимиран, а мој је костим већ познат, лако ће те ме познати. Кога првог сретнете са уфачлованим или ровашеним носем, то сам ја; то је мој костим.
А ви? Толико се госпа и госпођица спремају да дођу у костимима и повериле су ми како ће бити обучене. Зашто ми се не би и ви поверили.
*
Госпођи К. П. Овде — Ви ме молите да се примим једне врло деликатне мисије. Знајући за моју навику да свуда завлачим нос, молите ме да се примим за вашег љубавног детектива, јер сумњате да вам је неверан муж. Гле ти лоле једног, зар се сме бити неверан према тако лепој госпи као што сте ви? Дајем вам реч да ћу га ухватити, изволте ми се само поверити. Разуме се, ви ми нећете замерити ако ја то после употребим и за један фељтон. Тако ћемо се лоли још лепше осветити.
*
Којима нисам одговорио нека буду стрпљиви. Одговорићу већ.