Мото:
Београд је лепа варош,
Један, два.
Има већ подоста година како смо ми Београђани добили вољу да се улепшавамо. То мислим на нас мушке грађане а већ наше женске и рађају се са том вољом или управо вољу за улепшавањем посисају још са мајчиним млеком, тако да, Боже ме прости, човеку изгледа да наше београдске мајке при дојењу, место Kindermilcha дају својој женској деци сваки дан по једну кашику пудера.
Ја знам, кад сте прочитали горњи наслов: „Друштво за улепшавање…“ да сте одмах помислили да је то какво женско друштво. Међу тим није, јер женске и не воле у друштву да се улепшавају, оне то чине свака за се а у друштво оне се појављују тек пошто су улепшане. Не дакле оне, но ми мушки Београђани добили смо вољу да се улепшавамо. И то не лично да се улепшавамо већ да улепшавамо наш лепи Београд. Наши су стари до јуче тврдили да је Београд лепа варош, али им ми то нисмо веровали на голу реч, ми смо хтели још више да га улепшамо и стога су поникла силна друштва, која носе имена: „Друштво за улепшавање тог и тог краја“.
Сваки крај престонице има већ по једно друштво коме је задатак да улепша тај крај, и да видите, од ово дваестак година и улепшани су врло много поједини крајеви Београда. Тако, улепшан је Врачар: једном пијацом, па улепшана је Палилула, опет једном пијацом, па улепшан је и Дорћол, опет једном пијацом, па сад хоће Савамалци да улепшају свој крај једном пијацом итд.
Што више пијаца то ће Београд бити све лепши и лепши, тако бар излази према раду ових друштава. Где год има мало празна места у Београду, одмах треба образовати друштво за подизање пијаце на том плацу, те да улепшамо Београд. Ако има мало плаца на Теразијама, па пред Позориштем, па код Пролећа, па пред Славијом, па у портама свију наших цркава. Свуд би се ту могле подићи красне пијаце те улепшати овај наш лепи Београд.
Тако и постају та друштва. Постоји на пример у неком крају Београда какав празан општински простор. Око тога празног општинског простора постоје куће које њихови сопственици издају под кирију. Али кирија је врло мала, шта је то 70 динара месечно за две собе и кујну, једва сопственик може порезу да плати. Треба дакле дићи кирију. И скупе се једног дана сопственици кућа око оног празног простора, образују друштво за улепшавање тог и тог краја, направе правила, изберу управу и, ради улепшавања тог краја, направе на том празном простору пијацу. Чим једном пијацом више улепшавају град Београд, избију на својим кућама прозоре и направе врата, од соба направе дућане и узму већу кирију. Тако је тај крај Београда тим већ улепшан и то друштво више нема шта да ради.
До сад су постојала друштва за улепшавање појединих крајева, а сад чујем да поједине улице свака за се хоће да образује друштво за улепшавање дотичне улице. И боље, бар нека свака улица, ако ништа друго, извојује себи да се искалдрмише, и нек се у свакој улици отворе два три дућана и нек се на сваком ћошку направи по једна мала пијаца, па да мирно и слатко запевамо:
Београд је лепа варош,
Један, два.