Завршио се попис мога лепога Београда; 1000 пописивача, 800 контролора, 100 званичних „пописивача“ и два вагона пописна материјала. И сад ево петнаест дана, савили статистичари леђа као гудала од гусала и сабирају ли сабирају. Сабирају људе, сабирају стоку, сабирају их час сваког за се, сабирају их час заједно; сабирају час на првом месту стоку као фелу београдског становништва која сад у царинском рату има прву реч, сабирају час на првом месту људе као фелу београдског становништва која се даје пописивати али према резултатима пописа остаје равнодушна и — на крају крајева, траже у сабраним цифрама резултате, резултате који ће утврдити напредак српске престонице, напредак мога лепог Београда.
Хајде дакле, да и ја, по мојој старој и већ познатој навици, завучем мало свој нос у оне збирове и суме до којих су „статистичари“ за ових петнаест дана нове године, дошли. Разуме се, нећу ја овде изнети само голе цифре, већ, да би оне нешто казале, и дале мени разлога да ћутим, ја ћу одмах и упоређивати.
| Кварт | 1880. | 1900. | 1905. |
|---|---|---|---|
| Савамалски | 7240 | 8865 | 10478 |
| Варошки | 4280 | 4755 | 4547 |
| Теразијски | 4997 | 6490 | 5667 |
| Палилулски | 16574 | 19887 | 15712 |
| Дорћолски | 9485 | 11721 | 18182 |
| Врачарски | 13943 | 18158 | 2?943 |
| Свега: | 51099 | 69876 | 72528 |
Према овоме резултату последњег пописа, упоређеном са ранијима прираштај или опадање у постоцима, овакав је:
| Кварт | 1880 — 1885. | 1885 — 1900. | 1900 — 1905. |
|---|---|---|---|
| Савамалски | 7 | 0.5 | 25.5 |
| Варошки | 1 | 0.5 | −4.5 |
| Теразијски | 20 | 10.− | −12.5 |
| Палилулски | 8 | 12.− | 22.5 |
| Дорћолски | 10 | 14.− | 12.5 |
| Врачарски | 12 | 18. | 25.5 |
| Свега: | 9% | 11% | 25,5% |
Дакле, просечни прираштај целога Београда је 15 од сто. Према овоме да размотримо мало поједине делове града. Најстарији део Београда, Савамала, однела је последњих пописа победу, порасла је за 25 од сто, и како је то најстарији део Београда, те га извесно и насељавају староседиоци, биће да је плодност људства некадашња навика старих Београђана, која већ данас није у моди.
Одмах за Савамалом долази Палилула, Палилулци од 12 скочише на 22 и по од сто. Зна се, међутим, да су Палилулци у своје време најурени из Савамале у свој данашњи крај, те се по овој плодности и једних и других види као да су некад били својта. А ко зна, можда је палилулској плодности много помогло и „Друштво за улепшавање Палилуле“ које је за ово неколико година откако постоји морало и што друго учинити а не само подићи онај фамозни трг на три ћошка.
Код Врачараца се опажа нека одмереност у прираштају и то управо нека правилна пропорција, 12 па 18, па 26 од сто. Види се одмах да у то све пензионери који све што раде, раде мирно и одмерено. Они имају свој буџет одређен на све, на кућне трошкове, на забаву, на одело итд. па су сасвим пензионерски одредили буџет и утврдили колико могу трошити и на прираштај становништва.
Што се тиче резултата у Теразијском кварту, он је само један доказ више да је Србија земља демократска, јер ено се аристокрација, под теразијским кестеновима разређује и све ју је мање и мање. Тако бар бројеви говоре.
Али и Дорћолци су направили корак уназад. Од 14, сишли су на 12 од сто. Изгледа да су од осамдесетих година на овамо просто престали да се рађају. А није ни чудо, кад се узму ове две околности у обзир:
- дорћолски кварт насељавају највећим делом евреји;
- у осамдесетак година, од кад су престали да се множе, настале су у Београду велике скупоће.
Те две поставке имају велике везе једна с другом. Ја сам уверен, да на пример Моша врло често каже Сари:
„Сара, душо, ове године немамо рачун да родимо. Скупоћа, здраво велика скупоћа.“
„Па тако си и прошле године казао“ одговара очајно Сара.
„Јесам, и прошла година је била скупоћа. Чекај до године, ако се поправи [Недостаје реч], можемо да родимо и два и три и четири и пет, ако хоћеш.“
И Сара очајно броји дане до истека те године, и радознало распитује, поправљају ли се пијачне прилике у Београду, те хоће ли већ једном доћи на ред та година, у којој ће она имати да роди и пет и шест.
Али ето, та Сарина година никако не долази, Београд је с дана у дан све скупљи и Дорћол нема рачуна да се плоди и размножава.
Али, најзад како му драго, негде вишак а негде мањак, тек главно је и важно је и успешно је то, што ће наши статистичари утврдити, да је Београд за последњих 15 година стекао око 21 хиљаду становника више. Пре 15 година било је 51.099 а данас нас има у Београду 72.528 становника.
И тако би се тај резултат могао објавити, као што је већ и објављен и пропратити са неколико топлих и патриотских речи о напретку наше лепе престонице. Да, то би могло бити, да само ја немам једну ружну навику да свој, и ако већ три пут до сад ровашени нос, завлачим свуд. Ето тај мој нагон, та моја мана или врлина, како хоћете, у главноме тај мој нос, намирисао је међу статистичким подацима још једну табелу, коју општина београдска нема рачуна да објави упоредо са резултатима пописа, па ћу јој зато ја ту услугу учинити.
Ево и те табеле за време од 1890. до 1905. године, односно за ових последњих 15 година:
| Кварт | умрло | рођено |
|---|---|---|
| Савамалски | 5500 | 5000 |
| Варошки | 2250 | 2500 |
| Теразијски | 2250 | 2500 |
| Палилулски | 6000 | 5500 |
| Дорћолски | 6000 | 5500 |
| Врачарски | 8000 | 7500 |
| Свега: | 30000 | 28500 |
Дакле, родило нас се је за ових 15 година 1500 мање, но што нас је умрло. То је први дефицит. Да видимо сад и други:
За време од ових 15 година, дакле од 1890. до 1905. године:
| Кварт | расељено | досељено |
|---|---|---|
| Савамалски | 2000 | 5000 |
| Варошки | 900 | 500 |
| Теразијски | 1100 | 1500 |
| Палилулски | 2000 | 7500 |
| Дорћолски | 2000 | 6000 |
| Врачарски | 4000 | 18000 |
| Свега: | 12000 | 38500 |
Раселило се 12000 а доселило се 35000 што значи да се доселило чистих 23000. То је суфицит, који чини нов дефицит у статистици Београда.
Целокупан дефицит у прираштају становништва Београда овај је: за оних 15 година родило се 80000, и доселило се 28000 (одбијам оних 12000 што се раселило) а то чини 52000 становника.
Ја баш не волим цифре, ја се њима бавим само кад испуњавам меницу, али ето, и сваки основац који се разуме у minus има и plus овима, нека узме писаљку па ће видети да ће му исте цифре изаћи.
Па где су онда толике хиљаде становника мога лепог Београда? Да се нису сакрили за време пописа? — Ено их на Владановцу, ено их тамо мирно очекују да и тамо дође пописна комисија, да и гробовима разда пописне листе, те да се једном статистиком београдских гробова утврди, да смо ми нашим лонџама, терезинкама, изборима, поверењима и неповерењима, све друго постигли али само не да сачувамо животе наших суграђана. Стекли смо и неку општинску самоуправу, и неке тајно гласање и неку пропорцију, како ли се зове то, и патенат на „комисије“, све, све имамо али само немамо начина и немамо среће да у овоме „лепоме“ Београду сачувамо наше груди, наше здравље и наше животе.
И знате још шта? Срачунајте ви који то умете да рачунате, па ћете из горњих цифара видети:
- да је за ових последњих 15 година изумрло више од половине целокупног београдског становништва;
- да vie probable једног Београђанина није већи од 12 година и
- када се ово доведе у односе са којима рачунају живот осигуравајућа друштва, излази да београдски становник као такав (из гуреме) чим се роди представља старца од 60 година.
Ето вам слике тога лепога Београда и онда, упамтите, ви моји добри и наивни Београђани, ти честита чаршијо, ти богобојажљиви пензионеру и ти бедни чиновниче и сви ви који сте прекјуче гласали и бирали општинску управу, и ви који сте победили и ви који нисте победили: нисте ви то изабрали управу београдске општине, већ сте изабрали управу укопнога друштва.
Да, да, наша општинска управа не представља већ више управу једне престонице, већ управу укопнога друштва, коме је цељ да покопа своје грађане.
Ви ћете и од сад умирати, моји добри Београђани, као што сте и до сад, али ја ћу живити, живићу врло дуго, ја већ живим 2020 година а живићу још толико; живићу ако ничега другог ради а оно тога ради да видим, да се уверим, има овоме краја и хоће ли се наћи бар једна управа општинска која неће сматрати за своју мисију — насељавање Владановца.