Неколико сам већ пута саслушаван по мојој носној афери, али ћу вам ја овде говорити само о моме првом саслушању. Код нас је у опште код кривичних ствари најважније прво саслушање, ту кривац каже што има да каже а остала саслушања, то су онако бесплатна вежбања, на којима полиција спрема кривца како ће на суду одговарати.
Дакле, моје прво саслушање овако је текло:
ИСЛЕДНИК: Ваше име?
ЈА: Бен-Акиба.
ИСЛЕДНИК: колико вам је година?
ЈА: 2030.
ИСЛЕДНИК: То је немогуће.
ЈА: Зашто молим вас?
ИСЛЕДНИК: Донећете ми своју крштеницу.
ЈА: То је видите немогуће. Код народа који се не крсте не могу постојати крштенице али се ви о мојим годинама можете уверити из сваког већег лексикона. Загледајте само у Мајера, Брокхауса или Ларуса, па ћете се уверити.
ИСЛЕДНИК: Имате ли жену и децу?
ЈА: Ја бих вас молио, г. иследниче, да се у целу ову ствар не мешају моја жена и деца.
ИСЛЕДНИК: Али забога, неће их нико умешати, него н. пр. ако сте жењени то је већ једна околност, па ако имате децу то су такође подаци…
ЈА (љутито): Молим лепо, да вам прекинем реч. Ако је моја жена у опште каква околност, она је околност само за мене, и ако су деца уопште какви подаци, они су подаци само за мене.
ИСЛЕДНИК: Добро, добро. Прећи ћемо на остала питања. Можете ли нам ви показати на какав траг по коме би ми могли започети истрагу по овој ствари?
ЈА: Могу.
ИСЛЕДНИК (усхићено): Дакле?
ЈА: То је овај траг на моме носу.
ИСЛЕДНИК: Та не то, него… Нападачи, мени је врло важно да ухватим нападаче и… у колико је ствар та тајанствена у толико ме управо више занима.
ЈА: Што се тиче нападача, не могу поуздано да тврдим, или их је било петеро или један. На месту где се ствар десила има пет отисака од стопала и то свих пет од десне ноге, сад или је онај један нападач скакао као псето све на једној нози да би затурио траг од полиције или су сва петорица обукли само десне ципеле.
ИСЛЕДНИК: Били се ви могли сетити какви су изгледали, кад би ми могли ма мало личног описа дати?
ЈА: Па… сви су били мушки, и били су обучени али као најважније то је што су међу собом говорили српски, по томе би их полиција најлакше могла ухватити.
ИСЛЕДНИК (расејано): Па добро, ваша удовица не сумња ни на кога, а после видите… онај маљ… ви сте њиме ударени и на асталу који смо ми одмах фотографисали (све расејаније и расејаније) има десет рецки од калочна…ви сте међу тим нађени потрбушке…
ЈА: Али, господине иследниче, ви сте се збунили.
ИСЛЕДНИК: Како?
ЈА: Па нисам ја Коста, онај убијени кафеџија од „Битоља“.
ИСЛЕДНИК: Молим вас, немојте ме прекидати. Дакле, ваша удовица је млада…
ЈА: Молим лепо, ја знам сигурно да сам жив и према томе моја жена није удовица.
ИСЛЕДНИК: Немојте ме прекидати…
ЈА: Молим вас лепо, ја ћу вам поднети доказе да сам жив, ево пописне листе у коју сам уведен да сам жив; па ово молим вас менични протест „Београдске Задруге“ који сам пре по сата примио…
ИСЛЕДНИК (расвести се): Ох, пардон, јест богами, јест јест, ви сте у праву. Знате ово убиство кафеџије код „Битоља“ и она награда од 200 динара за проналазак убице, тако нас је све у полицији збунила и тако смо сви постали расејани…
ЈА: То видим, али молим вас ако сте случајно унели у протокол саслушања да је моја жена удовица, избришите то.
ИСЛЕДНИК: Да, да, молим вас. Сад ћемо наставити чисто вашу ствар. Дакле, ви морате приложити овим актима corpus delicti, те да би се ствар могла даље правилно ислеђивати.
ЈА (ужаснут): Немојте, молим вас.
ИСЛЕДНИК Мора, забога.
ЈА: Али corpus delicti то је мој нос, где ћу ја њега приложити актима па да се вуче из канцеларије у канцеларију. Имајте сажаљења молим вас, ја ћу вам најзад казати праву истину само да не морам мој нос давати као прилог актима.
ИСЛЕДНИК (усхићено): А, дакле казаћете праву истину?
ЈА: Хоћу.
ИСЛЕДНИК: Па говорите.
ЈА: У идућем броју „Политике“ изаћи ћу са истином на среду.
ИСЛЕДНИК: Добро.
П.С. По вароши се много говори да мој нос стоји у вези са оставком управника вароши Београда, или управо да његова оставка стоји у вези са мојим носем. Ствар за сада није јасна али ћу се ја распитати и обавестити читаоце „Политике“.
Б. А.