Година: 1905.

Ко би још и данас писао из београдског живота и о београдском животу, данас су патарице, данас се може писати о београдском спавању. Данас је дан кад пријатељ пријатељу иде на рестлове. Остало је од јуче рестлова од печења, рестлова од вина и то се данас очисти. Немојте ми дакле замерити, што ћу и ја…

Она латинска пословица: „Времена се мењају па и људи са њима“, готово би могла да се измени те да гласи: „Времена се мењају па не само људи, но и свеци са њима“. Није више ни на небу све у своме реду и тамо је већ настало другаче време; не повијају се само земаљски свеци према…

У Београду постоји и још дуго ће постојати хотел „Национал“. Постоји и у Ћуприји, али се тамо тај хотел зове „Народна гостионица код ‘Национала’“. Овај наш београдски ипак је познатији. У њему се од увек настани по какав књижевник и остаје непомичан, нити га се тичу промене устава нити промене газда гостионичиних. Е дакле, преко…

Пре једно месец дана наше лепе Теразије изгледале су, Боже ме прости, као оно мртвац кога лекари по тужби фамилијиној да га је жена отровала, секцирају и баратају му и по грудима и по трбуху. Разривене, избушене и исечене Теразије, да ти је жао погледати. Тамо „Росија“ заватила па продрла дубоко у земљу, као да…

Дубока ноћ. Једна биста дрема на своме подножју, уз које је прислоњен неки отрцан и осушен венац. На један мах, чув да неко ода стазом, биста протрља очи, ослухне и загледа се у мрак. БИСТА: Ко је то? ПОЈЕТА: (Извукао се на некакав начин из гроба па се упутио на Калимегдан и луња по стазама.)…

Боже, како то има све неког реда у природи! Најпре су постојала свадбена друштва у Београду и, пошто су она своју мисију извршила, са свим је природно било да се сад установи „Материнско удружење“. И установило се а од јуче, у име Бога, и ступило у живот, те је према датом огласу отпочело од јуче…

Бадава, Београд с дана у дан постаје светска уметничка варош. Ето, најпре је био неки Кнајзел; свирао је Паганинија на једној жици и београдски евреји били су грдно одушевљени њиме. Доказивали су, убеђивали су, писали су, како је то највећи уметник на свету и топили су се слушајући га. Па је онда дошао Ондричек. Боже…