Патарице

Ко би још и данас писао из београдског живота и о београдском животу, данас су патарице, данас се може писати о београдском спавању. Данас је дан кад пријатељ пријатељу иде на рестлове. Остало је од јуче рестлова од печења, рестлова од вина и то се данас очисти. Немојте ми дакле замерити, што ћу и ја … Read more

Св. Никола

Она латинска пословица: „Времена се мењају па и људи са њима“, готово би могла да се измени те да гласи: „Времена се мењају па не само људи, но и свеци са њима“. Није више ни на небу све у своме реду и тамо је већ настало другаче време; не повијају се само земаљски свеци према … Read more

Стара Богословија

У Београду постоји и још дуго ће постојати хотел „Национал“. Постоји и у Ћуприји, али се тамо тај хотел зове „Народна гостионица код ‘Национала’“. Овај наш београдски ипак је познатији. У њему се од увек настани по какав књижевник и остаје непомичан, нити га се тичу промене устава нити промене газда гостионичиних. Е дакле, преко … Read more

Гвоздена кућица на Теразијама

Пре једно месец дана наше лепе Теразије изгледале су, Боже ме прости, као оно мртвац кога лекари по тужби фамилијиној да га је жена отровала, секцирају и баратају му и по грудима и по трбуху. Разривене, избушене и исечене Теразије, да ти је жао погледати. Тамо „Росија“ заватила па продрла дубоко у земљу, као да … Read more

На Калимегдану

Дубока ноћ. Једна биста дрема на своме подножју, уз које је прислоњен неки отрцан и осушен венац. На један мах, чув да неко ода стазом, биста протрља очи, ослухне и загледа се у мрак. БИСТА: Ко је то? ПОЈЕТА: (Извукао се на некакав начин из гроба па се упутио на Калимегдан и луња по стазама.) … Read more

Материнско удружење

Боже, како то има све неког реда у природи! Најпре су постојала свадбена друштва у Београду и, пошто су она своју мисију извршила, са свим је природно било да се сад установи „Материнско удружење“. И установило се а од јуче, у име Бога, и ступило у живот, те је према датом огласу отпочело од јуче … Read more

Новели у Београду

Бадава, Београд с дана у дан постаје светска уметничка варош. Ето, најпре је био неки Кнајзел; свирао је Паганинија на једној жици и београдски евреји били су грдно одушевљени њиме. Доказивали су, убеђивали су, писали су, како је то највећи уметник на свету и топили су се слушајући га. Па је онда дошао Ондричек. Боже … Read more