Прошао је већ у велико Божић. Јели смо, баш смо слатко сви јели ону пусту печеницу и, дабоме, претоварили смо стомаке. Једва данас почињемо да одмарамо стомаке и да их опорављамо. Одјутрос већ старији жваћу соду бикарбону а деца пију рицинус. У кући све кисело: кисела чорба, киселе паприке из туршије, кисела жена.
Не остаје ми ништа друго, до ја једини да будем сладак. Говорићу о једном врло слатком питању, о нашим удавачама. Овога месеца децембра, који се по календару зове просинац, и право је да се што више говори о удавачама. Ово је њихов месец, оне су на дневном реду, њих ради се приређују на све стране забаве које у ствари и нису ништа друго до љубавне пијаце.
Кад би ми то признали, т. ј. кад би удаваче и њихове маме то признале, могли би са свим комотно за наслове забавама да узмемо наслове наших пијаца. „Цветни трг“, то би рецимо биле забаве које се приређују у „Грађанској Касини“. Није тако велика пијаца али је укусна и врло је лепо сортирана. Забаве код „Коларца“ носиле би општи наслов „Велика пијаца“; забаве код Воторића звале би се: „Зелени венац“ а забаве у официрској касини звале би се рецимо „Топџијска пијаца“ и ако би ту били и други артикли.
И кад би ми били искрени те би тако називали наше забаве, онда би се рецимо овакав разговор водио измеђ прија:
„Бога вам, пријо, на коју пијацу ви мислите да изведете ове зиме дете?“
„Па“, одговара прија, „мислим један пут два пут да је изведем на топџијску пијацу“.
„Ех, лако је вама“, уздануће прва прија, „ви имате кауцију а ја… не могу, морам извести дете на Велику пијацу, па како Бог да“.
„Па немој тако“, узеће да је саветује друга прија, „изведи је један пут на Велику пијацу, па на Цветни трг, па боме и на Зелени венац“.
„Па јест, право кажете.“
Па и позивнице за забаве не би више гласиле као досадање. Гласиле би овако на пример: „Тог и тог дана биће Велика пијаца. Изложиће се све врсте робе, почев од наших домаћих производа па све до најфинијих артикала увезених са стране. Избор огроман, цене умерене. Искључиће се агенти (проводаџије) и прекупци“.
Нестаје питање: хоће ли се на тим пијацама плаћати трошарина. Хоће, хоће — то су грешне тате који ће плаћати трошарину.