Полаженик је врло леп народни обичај. Он о Божићу ујутро први улази у кућу и држи се да доноси срећу. Полаженик понесе у руци жито, па кад назове с врата: „Христос се роди!“ поспе из руке житом по кући а из куће ко поспе њега и одговори му: „Ваистину се роди“, па онда скреше бадњаке тј. узме ватраљ па удари њиме бадњаке и најављује своје жеље, најзад разгрне пепео на крај огњишта и онда мете новац.
Ето то је народни обичај. Разуме се да су ти обичаји у сваком крају наше отаџбине, у сваком округу па скоро и у сваком срезу другачији. Ето на пример у крајинском округу са свим су другачи обичаји. То ћемо се уверити ако запитамо Јоцу шнајдера, јер је он родом из крајинског округа.
Јоца шнајдер је млад човек који има врло рђав крој али је зато врло добар тенор. Он ради код куће и то мораш му летње хаљине наручити још сад, децембра, ако хоћеш да ти стигну тамо друге половине маја месеца или прве половине јуна.
Зато је Сима општински контролор још Августа поручио код њега зимски капут те га једва добио крајем Новембра. Али за то време, од Августа до краја Новембра, Јоца је непрестано долазио Симиној кући ради пробе.
Те је пробе он одржавао пуна три месеца. Ако је Сима код куће он проба а ако није Сима код куће но само његова жена Савка, он опет проба. Сими је то већ постала обична ствар кад дође на подне па му Савка каже:
„Био јутрос Јоца шнајдер ради пробе.“
А ваља одмах рећи да је Савка женица онако, да се пред кума стане. Омалена, пуначка а очи јој пуне струје, могла би четвора трамвајска кола кренути а никад да не буде прекида струје.
Дакле никакво чудо није што је Јоца шнајдер тако дуго правио капут и тако ревносно држао пробе.
Мора да му је једнога дана проба добро испала јер, и кад је капут био готов, Јоца је наставио да долази код Симе контролора.
И то се просто човек преобразио, ни онај шнајдер ни дај Боже. Заљубљен до ушију па како је био сув, сад се још више исушио, просто да га уденеш у иглу. Пре је имао мало четвртасто јастуче, оно шнајдерско јастуче у које се убадају игле, узео га сад па га прекројио, направио јастуче у виду срца. Па онда, жалост га погледати кад какав посао ради. Расејан је постао па се сав пободе док један посао сврши. Док једно дугме сашије а он избоде све прсте те га крв облије.
Толико је Јоца био заљубљен у Савку контролорку.
А Сима контролор човек послен. Једнако има посла чак на кланици. Па по кој пут се и целу ноћ коље. Ето на Бадње вече није могао провести као човек и као Србин код куће. Није могао ни разастрти сламу, није могао викати: ко, ко, ко, ко… а за њим Савка својим слатким гласом: пи… пи… пи. пи. Није могао, морао је бити целе ноћи на кланици. Кад је пошао а он ће рећи Савки:
„Ја тек ако дођем око седам сати у јутру. Спреми ми вруће ракије.“
Е, али место у 7 Сима сврши посао у 3 сата ноћу те потегне кући да бар мало и проспава. Дође лепо, те као сваки муж, неосврћући се на патролџију, лупне у прозор: куц, куц, куц, куц…
Скочи Савка на прозор и ужасно се престрави, просто цикну, увуче се у собу и тамо настаде нека ломњава, нека забуна и неко мување. Сима већ на вратима, не отварају их те он већ нестрпељив. Гурне у врата коленом и подвикне па се врата одмах отворише.
„Христос се роди, Савка“, вели Сима.
„Ваистину!“ одговара Савка престрављено.
„А шта је ово, од куд ти Јоцо ноћу код мене.“
Јоца се прибио у један ћошак и чисто му криво што нема при себи шнајдерску иглу или утију па да изврши самоубиство.
Али Савка се брзо досети.
„Па сад је дошао, тек што је дошао, дошао нам је као полаженик. Он је полаженик, Симо.“
„Јест“, додаде Јоца дохватив се грчевито те идеје, „дошао сам ти, брате, као полаженик“.
„Полаженик?“ пита Сима строго, „па кад си полаженик а што си го, што си само у гаћама и кошуљи?“
Савка претрну јер је на ту ситну околност са свим била заборавила.
Али се сад досети Јоца шнајдер.
„Па… овај… такав је обичај код нас у крајинском округу, ја сам отуд родом па… такав је тамо обичај.“
Тада се и Сима сети народских обичаја. Он је родом из подринског округа а тамо полаженика огрну губером или поњавом да им се хвата дебео скоруп преко године. Дохвати Сима једну поњаву, баци је на главу Јоци шнајдеру па га обори на земљу и поче га тући као марву узвикујући једнако:
„А овакав је опет обичај у подринском округу а ја сам отуд родом.“
Шта је даље било не знам.
*
Као што видите овог Божића десило се неколико несрећних случајева.