Сутра је, на дан Оцева, избор народног посланика. Можда је баш то тако и удешено да се отац отаџбине изабере на сам дан оцева.
Још од ране зоре видећете улицама пуно деце, једна трче од куће до куће да добију смокава и лешника а друга трче у изборне квартове да добију мале црвене куглице.
Кажу људи, који се разумеју у политици, ако сутра победи опозициони кандидат биће пата карте у Скупштини. То значи, при бројању карте се неће рачунати но само фигуре. Све ми изгледа да ће у том случају радикали имати макове у рукама а самосталци жандаре, па ће се тако носити док једни не изгубе партију.
И тако сутра ће у Београду играти улогу наше ноге и руке. Т. ј. ноге ради везивања а руке, због турања ове црвене куглице у плехану кутију. То значи да ће глава сутра бити орган са свим споредног значаја. И ја се спремам сутра да гласам. Данас сам се цео дан вежбао; купио сам лешнике па сам их турао где год сам видео какав сулундар. Гласаћу за… али, гласање је тајно а то значи да не треба никоме поверити свог кандидата. Иначе кад неби било тајно гласање, неби му претходили тајни претписи и тајне наредбе.
Ја ћу вам већ у идућем фељтону, кад будем говорио о изборима, поверити за кога сам гласао.