У њиховој радњи аранжирају се венци, букети, котарчице цвећа, продају се камелије, каранфили и, што но реч, друго јужно воће. Она је вредна, млада, припураста и разуме се у свој посао. Он је такође вредан, млад и — љубоморан. Радња им иде одлично, и налази се на угледном месту.
Синоћ се десило, да је у радњу, у којој је сама госпођа са својим синчићем, дошао један артиљеријски поручник, да купи ружицу, или можда и каранфил. Мора да је био стална муштерија, јер даљи развој овога ситнога догађаја показао је да су се добро познавали.
Официр је сео мало да се одмори и да проћерета са цвећарком. И малиша је био ту. У томе ћеретању поменуло се и пиво па како су обоје били жедни, а мали шврћа, као сваки Шваба, волео је пиво, то чим чу разговор о пиву, одмах отрча у оближњу кафану и поручи две чаше Вајфертовог; бар тако прича његов тата.
Донето је пиво. Сркнули су га па је онда официр пришао мало иза тезге, за којом је седела госпођа, да извади из свога џепа новац за пиво. Али, не лези враже, баш у том тренутку љубоморни муж рупи на врата. Аранжман од цвећа, што се налази под тезгом није био тако густ да сакрије сумњиву ситуацију — бар за љубоморнога мужа сумњиву.
Спазивши супруга, официр се хтеде учтиво удаљити, али љубоморноме мужу у првоме тренутку синуше у главу грешне мисли, те притрчи вратима и закључа их. Кад је то учинио, он објасни поручнику, да муштерије у његовој радњи могу прићи само до тезге, али никако не и иза ње. Официр је то примио знању, али синчић није умео да разуме та учтива објашњења, него је кроз стражњу собу излетео на сокак и ударио у плач и врисак, што је, разуме се, имало за последицу, да се многобројни пролазници почну заустављати и разбирати о „несрећи“ која се десила.
Да се не би правила велика галама, муж откључа врата и официр се љубазно и учтиво препоручи па оде, заборавивши да попије пиво, а муж и жена остану да се разјасне. Изгледа да је на крају крајева сиромах малиша ни крив ни дужан извукао најдебљи крај.
Јутрос је, као што је по себи разумљиво, официр дошао к мужу, који се расхладио и умирио, објаснио му целу ствар и сад су сви четворо задовољни.