Брава на ходнику доста опрезно шкљоцну.
Пошто сам био сам у кући, одмах изађем да видим, ко је.
У ходник се већ била провукла једна прљава, чупава, млада глава, која својим изгледом није баш могла дати сасвим поуздане сведоџбе о чистим намерама.
На тој глави је био сламњи шешир, који је морао дуже време заузимати какав достојнији положај.
Ни остали делови одела (а овај је гост имао само делове), нису били од оне сорте, какву носе људи, који се пуштају у кућу.
Могло му је бити око 13—15 година.
На себи је имао само још два дела од одела: један стари поцепани капут, који је на другоме морао бити сако, а на њему је изгледао као иберцигер; испод тога капута су вирили дроњци од црне, изрешетане кошуље, и — то је било све. Од кошуље до доле био је одевен, као у централној Африци.
Кад ме угледа, запита ме неким загушљивим гласом:
„Треба ли вам слуга?“
Ја га погледам и нехотице се насмејем — леп слуга!
„Па онда ми дајте“, пређе одмах на ствар, „десет пара, да купим хлеба; нисам два дана ништа окусио…“
Не, што сам му то поверовао, нити што сам богзнакако дарежљив, него да га се само што пре курталишем, дам му пару и он оде. Погледам за њим, да ли је одиста отишао, и вратим се у своју собу.
*
Била је јака врућина. По улици се дере долдрмаџија; његова колица тандрчу по калдрми и зауставе се према мојој кући.
Мало после нехотице погледам кроз прозор и видим свога несуђеног слугу, како стоји поред колица и једе сладолед…
Па зашто не, — на овој врућини!
Сад ми је већ постао занимљив, па сам га посматрао даље.
Он није појео цео сладолед; није му се допао. Врати долдрмџији тањирче, па се онда осврте и, спазивши ладовину, приђе кући, па спусти се низа зид на земљу под самим мојим прозором. Ту извади из поставе готову цигарету, облизну је и затражи од двојице-тројице пролазника ватру; ови га погледаше с презрењем и не дадоше му.
Шта сам знао да радим, него бацим човеку палидрвце кроз прозор.
Он ме погледа, климну главом, немарно се дотаче прстом шешира, запали цигарету и мету моју кутију палидрваца у џеп.
Повукао је неколико димова, дигао се, тргао на брзу руку још два-три дима, пустио их кроз нос, па баци цигарету.
Затим се погледа одозго до доле, повуче малко капут, приђе суседним вратима, опрезно ухвати за кваку, полако отвори крило, увуче прво главу, не отворивши врата сасвим, повуче се затим поребарке и оде — да се поново понуди за слугу.