Ознака: Спољна политика

Сад бих требао ја кобојаги да вам објасним данашњу ситуацију. А враг ће је објаснити кад је она таква да је не можеш ухватити ни за реп ни за главу. Па већ што је таква, ајде ајд, али што се у последње време не може да сазна ни где је та ситуација. Изгледа ми, Боже…

За сад има две државе на земаљскоме глобу, у којима се не зна ни ко пије ни ко плаћа. Једна је Персија и друга је Аустрија. У Персији на пример један Рус води револуционаре који су се дигли противу Шаха, а други Рус води војску која брани Шаха. У Аустрији је то још луђе; њихов…

Сад су на дневном реду ноте. И јесте ли приметили како то иде неким нарочитим редом. Прво смо певали без нота и грозно смо се драли, те је сва Европа морала да запуши уши. И онда, шта ће, него ајд код старог мајстора Чича Руса. „Слушај, Чича Рус, овај твој инструменат грозно дебело свира. Можеш…

Једнога дана пробуди г. Форгача хитна депеша из Беча. „Куц! Куц! Куц! Куц! Куш!“ Господин Форгач одјури на телефон и одговори: „Was ist mein Gott, brauchen sie meinen Schutz?“ „Nein, брате“, одговарију му они из Беча, „него одмах дођи овамо да спроведеш један транспорт ултиматума за Србију“. „Лепо, декларирајте само ултиматуме као распрскавајућу материју, ево…

Ја знам пре, кад уђе пијан човек у кафану па направи дар-мар, а њега сподбију двојица па баце напоље. Данашње кафеџије међутим нису такве. Уђе лудак у кафану па почне да лупа огледала, чаше, столице и друге ствари а кафеџија ћути, па сутра дан тек поднесе рачун. Е видите, на ове некадање и данашње политичаре…

Ништа горе него код човек има са глувчом посла, а још два пут горе са оним који се прави глув. Ми јој кажемо: „Тражимо везу са морем, иначе ћемо се тући!“ А она одговара: „А јест. Па може да запечатите вагоне.“ „Море, хеј, ми тражимо територијалне накнаде, иначе не презамо ни од рата. Разуми један…

Приметили сте ваљда то, да свака матора фрајла, радо води дневник у који уписује своје доживљаје. То раде или врло младе девојке — рецимо инштитутке — или већ сувише маторе, јер и једне и друге немају коме да повере своје осећаје, па их исписују у књигу. Оне средње, оне девојке које су на дневном реду,…

Оно што прошлу недељу карактерише, а што и у опште карактерише наше дане, то су бал и криза. Без бала и без министарске кризе ми уопште неможемо ни бити. Па чиме би ми забога показали овом свету да смо забринути; чиме би показали и нашем непријатељу да смо у сваком тренутку готови да будним оком…

Дакле ултиматум. Ове недеље на дневном реду ултиматум који Аустрија треба да поднесе Србији и од којега би Србија као требала да се уплаши. Да се међутим Србија не би сасвим изненадно уплашила, од чега би, сачувај Боже, могла добити лупање срца, Аустријска је — нама увек тако пријатељски наклоњена штампа — примила на себе…