Ознака: Бен Акиба

Знате шта сам јуче радио? Седео сам цело пре подне на прозору. Ја се знате, ове године не селим, остајем у истом квартиру, па не можете веровати са каквим задовољством или боље рећи пакошћу гледам оне муке оних грешника који се морају селити. Иду на пример пуна пунцита кола, коњи их једва извлаче; за колима…

На београдским улицама се може човеку и многа непријатност десити. Не мислим ја само на ону непријатност кад човек сасвим невино шета и баца погледе лево и десно на даме које му иду у сусрет па се једном нађе у очи у очи са кредитором којега већ годину дана избегава. Не мислим ни на ону…

Дакле, казао сам вам то јуче, да ме је председник општине замолио да се примим чланства у комисији која ће крштавати неке улице београдске. Синоћ смо имали прву седницу. Разуме се, нико није изостао, јер то није знате одборска седница, где се ради без дијурне, ово је комисија а ми смо Срби, као што вам…

Ја знам да ви сви сад мислите да ћу ја опет писати о оном попу. Ви знате већ о коме попу, оном што је постао официр. Не, не мислим о њему писати. Та нећу ваљда вечито писати само о таштама и поповима. Ето, никад до данас нисам ни речи написао о београдској општини, као и…

Муку ја мучим са женама. Ко није те муке мучио не може ни знати како ми је. Па ипак ја то трпим, шта ћу кад морам. Ви не можете ни веровати колико ја само писама добијам дневно. „Драги Бен-Акиба, метните то и то у новине“, или „Слатки Бен-Акиба, напишите реч-две о тој и тој“, или…

Пролеће наговешћује појава првих ласта и заносни мирис љубичице а зиму наговешћује појава првих зимских капута и заносни мирис нафталина, којим се у Заложној Банци посипају преко лета ти капути. А ове године злу ћемо зиму дочекати. Официри још летос продали дрва а Аустрија никако да попусти па ко ће врага прећи у Земун да…

Као да вас гледам. Али чим сте прочитали данашњи наслов ви сте сви у себи помислили: Пази га Бен-Акиба хоће опет о таштама да пише. А није ми ни на крај памети и од куд би ја таште називао апаратом за секирацију? Не, не, превалили сте се, не мислим о таштама писати и решио сам…

Вама је, дабоме, чудан тај наслов „Кафа са салатом“ и не можете да разумете шта хоћу тим да кажем. Чудан је и мени, али ево већ три дана како се ја храним кафом са салатом па о томе хоћу и да вам причам. Ја вам нисам никад причао о једној мојој тетки. У осталом неби…

Неколико година ја већ лупам главу: ама шта ли ми то још фали на Калимегдану па да буде још лепши, да буде украшен и уређен као што су европски паркови. Осећао сам да нешто још фали, ал’ никако нисам могао да се досетим шта. Мислио сам у први мах да му не фали можда још…

Обећао сам, па да одржим реч. Дакле да вам изнесем како би гласио мој полицијски гласник, кад бих га нешто био дужан објављивати према рапортима које ја добијам од мојих чланова квартова. * Кажњени. Госпођица Милица Станковићева кажњена је због изјаве љубави господину Сими потпоручнику. Њену кривицу отежава још и околност што је већ позната…