Ознака: Бен Акиба

Јуче ми дође једна депутација из народа. Примио сам је врло љубазно. Депутација ми рече: дошла је да ме позове да се примим кандидације за народног посланика. Тим поводом развио се измеђ мене и депутације овакав разговор: ДЕПУТАЦИЈА: Народ би желео да вас види као свога представника на посланичкој клупи… ЈА: Молим, да вас прекинем.…

Ја сам још прошлога месеца био на небу, шетње ради, и отуд сам послао уреднику један допис под насловом „Небесна хроника“. До душе и сам сам слутио, да то уредник неће смети штампати. И тачно је било. Овим сам хтео само да поставим читаоцима „Политике“ до знања: да ја, иако сам хром, умем и да…

Прекјуче ме дозва уредник и рече: „Ви сте ваљда чули да је општина изабрала једну комисију?“ „Опет комисију?!!“ упитах ја, пљеснух се шакама и пребледех као крпа. „Да“, вели уредник, „комисију за крштавање“. „А тако? Е, то је већ нешто сасвим друго. То значи да општина хоће да узме у своју режију крштавање деце.“ „Та…

Но хвала Богу, основано је и код нас „Друштво за заштиту животиња“. Од кад ја говорим да ми морамо ићи у стопу за великим културним народима, па, ако је могуће чак и стићи их те поћи „у ногу“ са нама. Збринули смо бригу о изнемоглим старицама, забринули смо бригу о свима врстама деце т. ј.…

Ономад се у Београду десио један брзи порођај. Ја знам да ви сви под порођајем разумете оно, кад жена роди трећи или четврти месец по венчању. Међу тим ја не мислим на такав порођај; него га називам брзим порођајем зато што се породио брзи воз. Читали сте већ у свима новинама о том чудноватом догађају…

Има већ подоста времена како ме уредник „Политике“ гони да се вежбам у репортерском послу. „Сва вештина“, говорио би ми уредник, „лежи у томе да будете први ‘на лицу места’ кад се што деси и да оштрим оком запазите сваку ситницу и сваки детаљ који би могао читаоца занимати“. Дао сам реч уреднику да ћу…

Ако сте читали ону моју статистику о нашим одборима, којом сам доказао да сваки Београђанин одмах по рођењу постаје члан каквог одбора, онда вам неће бити чудно кад вам кажем да сам ја члан некаквих седамнаест одбора. Дакле ово што ми се десило и што ћу вам причати, десило ми се као одборнику једнога од…

Многи моји лични пријатељи већ знају то, да ја од двадесет и пет година на овамо водим статистику о свима нашим друштвеним појавама. Решио сам се и да претурим мало те статистике. Ево на пример, само да изведем колико нас је за тих двадесет и пет година образовано одбора приватном иницијативом: Дакле, свега: 6988. Од…

Добијам силна писма, потписана и непотписана, нерачунајући она која ми се преко новина упућују. Ја морам с времена на време овако кроз моју рубрику да одговарам свима добрим људима и лепим женама које ми се обраћају. Одговорио бих ја и преко поште, али немам поверења. Истина се наша београдска пошта у последње време реформисала, на…

Ах, јучерањи дан, јучерањи дан. Цело јутро миришем стругани рен, трљам вратне жиле шпиритусом, повезао сам главу хладном крпом и метнуо две кришке кромпира на слепе очи. Не могу никако од јуче да се повратим од силних утисака. Ја бих требао јуче да сам био стонога или бар данас да сам сторука па да испишем…