Категорија: Стари Београд

Док сам писао о рупама писао. Сад су већ те рупе затрпане и под калдрмом београдском гранају се већ цеви будуће престоничке канализације. За који дан и канализација ће „ступити у живот“. Одврнуће се славина па ће кроз цеви потећи оно, што нам је до сад текло готово испред носа. И така ће српска престоница…

Кад год наиђе ово шесто вучење Класне Лутрије, наступи нека нервоза у престоничком грађанству. Једни седе код куће и срачунавају своје дугове; други читају стално у новинама огласе да види има ли који плац на продају; трећи иду у Управу Фондова и обавештавају се колико који кућа има терета а четврти стално трче од излога…

Некако ова прошла недеља са свим празна, нема никаквих догађаја. Вероватно и зато што је пала пред крај месеца када се осећа општа празнина, Први кад се плата прима, пада у ову нову недељу, која ће морати бити пунија. Па ипак није прошла недеља остала са свим без догађаја. Појавиле су се на пример у…

Чули сте дакле да је Аустрија забранила лист „Домаћицу“, за целу аустро-угарску монархију. Ја сам ту забрану у први мах на добро тумачио. Рекох Аустрија је вољна да одржава са нама најбоље суседске и пријатељске односе, па није рада нипошто те односе да поремети. Знајући да се комшилук увек због жена завади, Аустрија је пала…

1 Питање: Радник Стојан Николић има жену и двоје деце. Он зарађује тешком муком и крвавом руком 50 динара месечно, а то чини 600 динара годишње на целу породицу. Од тога плаћа кирију за једну влажну собицу, тиме рани, крпи и школује своју децу, тиме залаже себе и одржава снагу своју да би могао радити.…

Морали сте и ви приметити, нарочито ових дана, да госпођа Софија С. некако са свим другаче држи главу кад шета пред вече корзом. Не иде више онако немирно и њен се лабудов врат не повија, већ га је укрутила као да је метла око врата манжетну или обукла мундир коњичког потпоручника. У први мах свако…

Свршили смо стогодишњу прославу Синђелићеву и сад је на реду да прославимо 1913. године стогодишњицу српске катастрофе. Кажу да се наша влада већ занима тим питањем и ради на програму прославе. Као најважнија тачка тога програма биће полагање темеља, али тај се темељ неће полагати да би се на њему што зидало, већ само зато…

Многи који су ме видли у Свилајнцу приликом стогодишње прославе Синђелићеве, мисле да сам ја на ту свечаност ишао као изасланик. Међутим ја нити сам какво званично тело, нити сам певачко друштво те нисам могао ничији изасланик ни бити. А тек нико ваљада није могао мислити да сам изасланик Више Женске Школе или Београдске Задруге…

Приликом ове стогодишње прославе и у Нишу и у Свилајнцу у програму је било и „свечано полагање темеља“. То „свечано полагање темеља“ није баш тако нова тачка у нашим програмима. О, знам ја већ врло много темеља који су приликом разних свечаности положени а на којима није ништа назидано. Било је чак у своје време…

На столу, на коме пишем, одавна већ имам једну лобању, која тако годинама мирно и послушно служи као притискивач на хартији. Добио сам је од једног пријатеља из Ниша, који ми рече да је та лобања из Ћеле-куле а која је запала у његове руке још у доба када су наши по освајању Ниша похитали…