Бен Акиба

Из београдског живота, 1905—2025.

Категорија: Из београдског живота

  • Учитељски размештај

    од

    у

    Код нас у Београду се одржавају свега два вашара годишње. Један држи црква Св. Марка о својој храмовној слави а други Министарство Просвете, за време учитељског размештаја. Ономе првоме извесно сте имали прилике сви да присуствујете а овоме другоме не верујем. А и овај је други исти као и онај први. И овде на вашару…

  • Повратак са Мишара

    од

    у

    Ви сви већ знате за један мој лепи обичај. Ја кога испратим на пут, ја тога лепо и дочекам. Тако је и право. Ето, ако памтите, испратио сам баш лепо и искрено све оне жене, кад су пошле у бању, па сам их тако исто лепо и својски при повратку и дочекао, као да су…

  • Јесен

    Пале су прве хладне кише и духнуо је ладан ветар — јесен је ту на прагу. По свему се познаје да је јесен близу. Виде се горњи капути из шпајзова; оправљају се амрели, кува се парадајз и пекмез, мажу се лањске каљаче зејтином да мало омекшају; купују се признанице за официрска дрва, меће се туршија…

  • Кључ од капије

    Има их који ноћу носе собом револвер, други опет боксер, трећи и четврти ово или оно оружје, али највећи их се део ноћу наоружа кључем од капије. У осталом од свих кућевних алата, кључ од капије је и најпрактичнији и најупотребљивији. Има до душе и једну рђаву страну; он се дању врло лепо угура у…

  • Зли језици

    Одавно се ја канем да пишем о језицима, па ме страх. Није то мала ствар. Тешко је изаћи на крај са једним језиком, оним на пример што га сваки добар грађанин има у кући а како ли би ја грешник изашао на крај са светским језиком, који се у усменој литератури назива „зли језици“. Знате…

  • Мишарска прослава

    Данас се на Мишару прославља стогодишњица оне сјајне и крваве борбе, оних надчовечанских напора српскога народа у борби за својом слободом, који се могу опевати само пером којим је Илијада опевана а описати само маштом којом су митолошке приче описане. Данас благодарни унуци прилазе гробовима неумрлих својих дедова да ужежу кандило захвалности и поносно укажу…

  • Један роман

    Јуче ми је дошла у походе госпођица Софија. Била је бледа, измучена, сузних очију. По њеном мутном челу, боном осмеху око усана и лаком уздаху који је стално треперио на уснама, познао сам да се неки велики бол наваљао на њену младу душу. Када ми пружи руку, осетио сам у великој топлини њеној, неку врсту…

  • Средње-европско време

    Ја до сад још нисам видео два сата која једнако раде, онако исто као што нисам срео два човека који једнако мисле. Није то само код нас, тако је то на целом земном шару. Запитајте тројицу из вашег друштва кад је на вашем сату тачно пет, колико је сати и видећете да ће код једног…

  • Оно дугачко парче хартије

    Да л’ може ко од вас да се сети какво је то дугачко парче хартије? Обешењаци једни, знам да ће вам одмах пасти на памет да је то редакцијска шлајфна на којој се пишу уводни чланци; или ћете можда помислити да је то она телеграфска дугачка хартија на којој се најпре откуцавају депеше а за…

  • Сремчев споменик

    Причао сам вам прошлога пута о Сремчевом погребу, али вам нисам све казао. Сутра дан по сахрани добио сам једно миришљаво писмо. Разуме се да сам се страховито плашио да га отворим — пред женом. Жена моја међу тим, чим је приметила да је писмо у малој коверти, да је из места и да пријатно…