Категорија: Из београдског живота

О Господе Боже, шта ово би с нама. Заразисмо се па то ти је. Како је почело у Скупштини да се говори о топовима, па о топовима, па једино о топовима, тако то пређе као нека зараза у варош, и сад ни о чему се другом не говори него о топовима. Одете у кафану да…

Бар то није ништа ново те да бих вам ја сад морао објашњавати. Ви знате мање-више сви, да потковица доноси срећу у кући, нарочито нађена потковица. Видели сте ваљда заковане потковице на кућним праговима и довратцима а знате и да је многа господа употребљавају као притискач за писма на својим шрајбтишима. Евреји сарафи најрадије ће…

То је било прекјуче. Имао сам менично плаћање у Врачарској Штедионици, тамо код „Славије“ и то прекјуче је био, разуме се, други дан рока. Као никад до сад, нашао сам на време потписнике, спремио сам на време отплату. Све сам урадио тако тачно као да нисам српски акцептант и као да немам плаћање код српског…

Ви знате већ да код нас постоји Извозна Банка са задатком да држава њој притекне у помоћ а она држави да притекне у помоћ. Може се управо рећи да држава и Извозна Банка живе као две рођене сестре и, што кажу, залогај неће једна без друге појести. Ето оних 500.000 динара, то није да кажете…

Не мислите ваљда да ћу почети доносити стенографске извештаје са скупштинских седница. Оно не кажем да за мене не би било тамо материјала али, поред шест скупштинских секретара, седамдесет и четири стенографа и четири стотине педесет и шест преписивача, што ће ми да се и ја још бавим извештајима са скупштинских седница. Не мислим дакле…

Прекјуче сам вам изнео читав низ огласа из „Српских Новина“, у којима људи и жене износе на пазар своје приватне јаде и невоље, јер то тако закон захтева. Упитао сам се тада: шта ли би и како би било, кад би све остале приватне своје односе морао човек преко званичних новина оглашавати, кад би нешто…

Ја не читам Званичне Новине. Читам их тако само у приликама кад изађе указ о моме отпуштању и то само зато да сазнам од којега ми дана престаје тећи плата. Или, ако их где кад и дохватим а ја читам огласе. Немојте ви мислити да су најкомичнији огласи Живка Травара и Талви и Мандиловића, не;…

Пре неки дан ме зовну г. Којић шеф царинарнице на железничкој станици да ми повери нарочиту службу. „Ви нисте“, вели, „противник дијурна?“ „Нисам, шта више према дијурнама осећам извесну слабост као да сам општински одборник.“ „Дакле, имао бих за вас једно место скопчано с дијурнама.“ „Молим за та места скопчана с дијурнама ја врло волим…

И ја сам био рад на напишем „Богоугодне разговоре народа словенског“ како бих што више обогатио литературу прибирањем наших народних обичаја. Тога ради сам чешће пута одлазио у Саборну цркву. Стао бих тамо код туторског стола, ослонио бих се леђима на преграду која одваја женско од мушкога оделења и побожно бих очима пратио службу Божју…

Једна стара мудрост поставља разлику измеђ жењена и нежењена човека. Вели разлика је у овоме: Нежењен човек кад пође увече на спавање он легне као пас али се ујутру пробуди као цар; а жењен човек легне увече као цар а пробуди се ујутру као пас. Ево и како се објашњава то упоређење. Нежењен човек дође…