Категорија: Из београдског живота

Ајд нек дигне руку и нека каже ко је тај који је сад о Божићу или о Новој Години појео прасећу главу али не окрњену? Ово нарочито питам оне који имају у кући девојака или удовица. У таквој се кући не може појести глава с њушком, њушка просто нестане пре но што глава дође на…

Ово код нас, све нека питања. Сама питања. Те свештеничко питање, те чиновничко питање, те учитељско питање, те позоришно питање. Сама питања а никако одговори. [Недостаје реч.] ми, Боже ме прости, наша држава као какав ага, седи на миндерлуку, пуши на чибук и срче кафу из филџана. А ми грађани дошли па том аги постављамо…

То је било још за време топлих дана, заборавио сам само да вам причам тада о томе. Легао ја тако после вечере па читам новине. А ја имам нарочити свој начин читања новина. Тако на пример, кад читам уводни чланак а ја обично легнем на леву страну, јер у том случају ни мало ми није…

Имам код куће једног мачка који је све до пре неки дан био моје љубимче. За тога мога мачка, који се зове Маша, могло би се са свим рећи да је једно фамилијарно маче. Леп, чист, тиграсте боје, великога и светлога ока и размажен, са свим размажен. Иначе озбиљан, потпуно озбиљан мачак, који са свим…

Синоћ су господин Сима и госпођа Зорка врло рано легли. Он је био нешто врло уморан а она је била нерасположена. А чудновато је то у њиховоме браку, од ово неколико година на овамо. Он се осећа стално уморан а она стално нерасположена. Кад се удала за господина Симу, сви су јој позавидели, па је…

Ја не знам ко све већ није страдао због те споменице. Одете са свим невино у посету, одете да се видите или са ћерком или са мајком, како где. Седнете, послуже вас најпре слатком, изнесу вам за тим кафу, па тек као треће послужење, изнесе вам госпођица споменицу. „Да ли би били тако добри господине…

Е па данас ћемо да се сви изгрлимо и ижљубимо, драги моји читаоци и читатељке. То нам је један пут у години кад се нећемо ни злим погледом погледати, ни злу реч рећи, ни оговарати се, већ раширити руке па где год се сретнемо грлићемо се и љубићемо се. Решио сам се данас никога да…

Знао сам ја одавно да ме поједини мужеви и зетови употребљавају као страшило. О, још како сам добро дошао каквом грешном зету кад му се наврзне на врат ташта. Кад му се поломи све оружје у борби са тим јаким непријатеље, а он тек очајно узвикне: „Ићи ћу Бен-Акиби, па ћу му рећи каква си.“…

Е па лепо сте се омастили овога Божића. Имали сте масне печенице, ја сам вам написао доста масан фељтон; право је сад да поправите мало стомак. Препоручујем вам да узимате три пут дневно соду-бикарбону, а ја ћу вам са своје стране помоћи тиме што ћу данас написати једну сасвим посну ствар. Причаћу вам како сам…

Већ сви знате какав је лом по кућама сад у очи Божића. У авлији се тресу ћилими, у соби на патос село дете и љушти ораје; свастика села на канабе, метла измеђ ногу аван и туца бадем; слушкиња риба патос у сали и пева мађарске патриотске песме; у кујни под шпоретом кмечи прасе; на шпорету…