Категорија: Из београдског живота

О мај, што се надигла а све стране ларма због тих бомби. Те не знам, уплаши се цео Беч, те уплаши бугарски цар и бега из Софије, те уплаше се они у Сарајеву, те они у Загребу. Нема дана а да се по неко не уплаши. А баш је то невина ствар, те бомбе, и…

Ноћас се отворило небо и свако је, ко има шта да жели, појавио о поноћи на прозору и пожелео себи срећу. Такав је то обичај од старина и да видите Бога ми, свакоме се до сад испунило што је пожелео. Бог је ове ноћи толико дарежљив да по где кад да и више но што…

Аустрија се прошле недеље вратила с пијаце, носећи пун цегер ствари што је накуповала. Ударила тако из Цариграда па преко Бугарске, па ће у Беч. А баш Бугарска и сама узела цегер, те хоће на пијацу. „Добар дан, коно!“ вели јој Бугарска, „одакле тако?“ „Па с пијаце“, одговара јој Аустрија и задиже поносито сукње, „пазарила…

Гледао сам један пут једног Илију Божића. Не знам како му је било име, али сам му се дивио. Изашао је пред публику, поклонио се и онда почео да гута којешта. Узео најпре па прогутао један шљунак, па му лепо прошао кроз грло и сви смо пљескали. Он се лепо поклони, па онда узме парче…

Осванула је Нова Година и, што је са свим у реду, Аустрија већ почела да даје бакшише. Највише дабоме најстаријему детету, Турској. „Слушај ти, мали, немој ми стајати за леђима“, као вели Аустрија Турцима, „честитао си ми Нову Годину, ево ти бакшиш, па хајд кући“. А Турска прими бакшиш, удара се од радости петама у…

Све су рупе београдске затрпане, све испуњене, па нама Београђанима чисто необично. Научили смо да прескачемо канале, да се скрхавамо, да ломимо вратове, па нам сад чисто необично. Зато ваљда, као да би нам задовољили навику, сада је наша влада предузела политичку канализацију. Ви знате дакле, да ми тражимо као накнаду за Босну и Херцеговину…

Прошлој недељи даје једну нарочиту боју, светлост у којој нам се она приказала. Или другим речима; прошла недеља има своју нарочиту боју, или трећим речима: прошла недеља је имала нарочиту своју светлост или, најзад, четвртим најпростијим речима: прошле недеље је горела фабрика боја Мите Ђорића. И замислите, да ни у том случају кад је горела…

Ова недеља је у главноме школска недеља. Почетком њеним отпочеле су и школе да раде. То се дало приметити по свима знацима које карактеришу почетак школске године. Школске су зграде почеле да се крече, учитељски и професорски распореди почели су да се граде и учитељи и професори почели су да подносе молбе за годишња осуства.…

Има недеља и празних и пуних. Али она је баш пуна као грозд. У осталом, пред бербу је, те ако неће сад бити све зрело што очекује зрелост, а оно не знам кад ће. Дакле сви догађаји из ове недеље, о којима ћу вас ја у овоме прегледу обавестити спадају у зреле догађаје. ⁂ Ето…

„Триста без попа ништа!“ вели се обично а шта ћемо и како ћемо тек са триста попова. И замислите још када су тих триста попова удовци. Ето читајте резолуцију свештеничке скупштине, одржане прошле недеље, па ћете видити да је она утврдила ова два факта: да у Србији постоји триста попова удоваца и да они собом…