Категорија: Стари Београд

Од свих питања, политичких и друштвених, која су за последњих педесет година прохујали преко Србије и њене престонице, ја мислим да се једино као горуће питање, има сматрати питање о дрвима, односно о картелу дрварском. То је у правом смислу те речи горуће питање. Приметио сам да у последње време моји пријатељи и познаници кијају.…

Као што се сваки дан појављују нове и нове болести, тако се појављују све нове врсте крађе, и што је главно, свака од њих је све оригиналнија и оригиналнија. Не мислим ја, да је то каква нова или оригинална врста крађе, кад какав познат књижевник крадуцне што од другог књижевника. То није ништа, то чак…

Јуче ме призва озбиљно г. уредник и рече ми: „Слушајте, Бен-Акиба, не могу вас плаћати само за обична ћеретања; ви се морате по где кад обазрети и на наша важнија политичка питања. „Па добро, обазрећу се — одговорих ја скромно. „Ја не тражим од вас да пишете уводне чланке али би могли на пример по…

Ко се не сећа онога срећнога доба у детињству, кад узмеш чисту шнуфтиклу па јој скупиш четири краја те направиш малу бошчицу, за тим узмеш парче канапа или, да би лепше изгледало, нађеш корпу где стоји очев прљав веш па извучеш ону белу пантљику, и онда пођеш од куће до куће и где год коју…

Стари Атињани су извесно увек у афоризмима разговарали. На пример, Диоген иде с буретом тадањом Атинском Кнез-Михајловом улицом а Алкибијад се враћа мало весео из тадање, Атинске „Еснафске кафане“ (која се рецимо тада звала „Кафенеуе тис ескафис“) па гурне Диогена и том приликом ови се у афоризмима посвађају. Диоген каже Алакибијаду: „Не гурај ми кућу,…

Као пожар, као поплава тако и регулација руши све што јој је на путу. Колико ли је драгих успомена београдских до сад већ регулација оборила. Где ли су сад поносни „Дарданели“, па где некадања вечито будна „Еснафска кафана“, Пажмуркова кафана, Стари Тале и Гушанац. Нема их више, збрисала их је регулација. И поред свега тога…

Ко би још и данас писао из београдског живота и о београдском животу, данас су патарице, данас се може писати о београдском спавању. Данас је дан кад пријатељ пријатељу иде на рестлове. Остало је од јуче рестлова од печења, рестлова од вина и то се данас очисти. Немојте ми дакле замерити, што ћу и ја…

Она латинска пословица: „Времена се мењају па и људи са њима“, готово би могла да се измени те да гласи: „Времена се мењају па не само људи, но и свеци са њима“. Није више ни на небу све у своме реду и тамо је већ настало другаче време; не повијају се само земаљски свеци према…

У Београду постоји и још дуго ће постојати хотел „Национал“. Постоји и у Ћуприји, али се тамо тај хотел зове „Народна гостионица код ‘Национала’“. Овај наш београдски ипак је познатији. У њему се од увек настани по какав књижевник и остаје непомичан, нити га се тичу промене устава нити промене газда гостионичиних. Е дакле, преко…

Пре једно месец дана наше лепе Теразије изгледале су, Боже ме прости, као оно мртвац кога лекари по тужби фамилијиној да га је жена отровала, секцирају и баратају му и по грудима и по трбуху. Разривене, избушене и исечене Теразије, да ти је жао погледати. Тамо „Росија“ заватила па продрла дубоко у земљу, као да…