Категорија: Стари Београд

Ви видите сви да је настала читава поплава анзихтс картама. У Београду има бар десет дућана који само од тога живе; поште су преплављене а зидови по кућама избушени, јер се лепим анзихтс картама сада декоришу зидови. И чега ти ту нема насликаног, и предела и људи и животиња, и људи обучених у животињске коже…

Где је много деце у кући мора их бити свакојаких. Једно је озбиљно и мудро, друго скромно и питомо, треће лудо и пусто, четврто овако а пето онако. Е па тако је и са овом Божјом децом или боље овом дечицом мајке године. Дванаесторо их је па их има свакојаких али је Март од њих…

Пре неки дан сам имао посла у Министарству Привреде. Од кад се ја већ каним да зађем по нашим министарствима, па ето посао ме и без моје воље одведе. Пријавим се момку и он ме уведе у једну чекаоницу пуну света који је ту већ пре мене стигао. Разуме се, прво поручим кафу јер то…

Нисам вам још све испричао о ономе детету што се родило на брзоме возу. И ја сам тек доцније чуо шта је све било с њим, па није право да то само ја знам а да вама не кажем. Дакле, чим је дете нађено донето је у комесаријат железнички. Ту је састављен протокол којим су…

Мита молер, први момак у Палилули потегао па се заљуби у Цају монополку, прву, опет, девојку у Палилули. Од почетка Мита крио своју љубав, крио, крио, али, најзад, не могаде више да издржи, те изађе са фарбом, што је у осталом и морао да учини када је иначе по занату фарбар. Он можда још не…

Ми сви већ знамо и учили су нас други о томе, да је Св. Сава спаљен на Врачару. На ком баш месту тачно не би се могло рећи али ће по својој прилици бити тамо где је сад савиначка капела. Доказ да је ту спаљен је то: што су наши попови већ купили око тога…

Ономад се у Београду десио један брзи порођај. Ја знам да ви сви под порођајем разумете оно, кад жена роди трећи или четврти месец по венчању. Међу тим ја не мислим на такав порођај; него га називам брзим порођајем зато што се породио брзи воз. Читали сте већ у свима новинама о том чудноватом догађају…

Извесно сви већ то знате да су жене скочиле на мене, љуте се и грде ме. Веле, мало мало па се о њих закачим, па зар није време да их већ једном оставим. Добијам чак и анонимна писма која почињу са: „Драги Бен-Акиба“, а свршавају се са: „Убио вас Бог да вас убије!“ Једна ми…

Прошле су силне забаве, још само по где који концерат са све мршавијим и мршавијим програмом, што се приреди. Играчи су се већ одморили; тоалете су већ спаковане, успомене забележене у књигу „Споменицу“ и све је у свом реду, још само, као остатак толиких силних забава, вуче се по гардеробама по каква заборављена ствар —…

Сунце је грануло, раскаљужило, отопило земљину кору и све што је зима прикривала опет се појавило. Појавио се на пример опет ревматизам који се за време зиме био притајио, и пролеће већ мирише на љубичице и на шпиритус и канфор. Пензионери у „Касини“ већ пипају један дугом колена и туже се: „Ево, молим те, мети…