Категорија: Стари Београд

Скоро су избори народних посланика и Државни је Одбор већ објавио преко „Српских Новина“ распоред председника бирачких одбора. Кроз који дан, разуме се, изаћи ће се и исправке тога распореда, јер забога код нас се и укази дан и два после објаве исправљају, те неће један распоред. Вама није непозната ствар да ми Срби нарочито…

Неопажено и нечујно десила се у нашој престоници једна важна појава која не сме остати необележена у кроници престоничких догађаја. Ево како сам ја сазнао о самој ствари: Прекјуче на подне мој синчић дође сасвим доцкан на ручак и, разуме се, ја пружих одмах прсте да га шчепам за уши, али се он испрси преда…

Поставио сам две станице, једну у рејону варошкога кварта, испод Народног Позоришта, а другу на Западноме Врачару. Ону станицу у варошкоме кварту означио сам као предајну станицу, а ону на Западноме Врачару као пријемну станицу. И ево сад како сам извршио опит са предајом и пријемом телеграма на телеграфији без жица. На предајној станици Тачно…

Јуче око 10 часова пре подне десио се један страховити догађај на Дорћолу. Као муњом пронета прохујала је кроз Београд вест да је извесни љубоморни муж убио своју лепу и младу жену. Како је репортера нашег листа страховито болео зуб, упути мене уредник на лице места и препоручи ми да марљиво прикупим податке и да…

Не мислим на велике политичке сукобе, као што је на пример последњи енглеско-турски. У осталом тај је сукоб већ и свршен попуштањем Турске, која се у својим политичким односима стално држи оне лепе истине да паметнији попушта. Не мислим ни на оне силне политичке сукобе наших странака пред изборе, па ипак мислим на сукоб двојице…

Ја сам већ поодавна пензионар али сам све до сад некако осећао да ми нешто фали те да у свему одговарам своме занимању. Недостајале су ми извесне квалификације, то сам осећао али никако нисам могао да ухватим шта је то што ми недостаје. Ишао сам, као и сви други пензионари, свако јутро на Велику Пијацу,…

Готово нема године а да ову лепу земљу, ову веселу Србију, не снађе по каква невоља. Једне године филоксера, друге пероноспора, треће суша, четврте град, пете поплава а да и не рачунам у народне невоље и изборе народних посланика, пошто се та невоља сваке године понавља те смо навикли на њу. И све се то…

Јуче ми дође једна депутација из народа. Примио сам је врло љубазно. Депутација ми рече: дошла је да ме позове да се примим кандидације за народног посланика. Тим поводом развио се измеђ мене и депутације овакав разговор: ДЕПУТАЦИЈА: Народ би желео да вас види као свога представника на посланичкој клупи… ЈА: Молим, да вас прекинем.…

Ја сам још прошлога месеца био на небу, шетње ради, и отуд сам послао уреднику један допис под насловом „Небесна хроника“. До душе и сам сам слутио, да то уредник неће смети штампати. И тачно је било. Овим сам хтео само да поставим читаоцима „Политике“ до знања: да ја, иако сам хром, умем и да…

Била тако три лептирка: плави, бели и жути, или управо нису то ни била три лептирка него три секретара једнога министарства или, ако ћемо још тачније, нису то била ни три секретара него два секретара и један писар, па су служили у једном Министарству а радили у једној соби. Па како у овој нашој веселој…